Favorite ili like

Standard

Koristim Facebook duže nego Twitter i primetila sam da mi je mnogo lakše, ili bolje reći lepše da kliknem na favorite nego na neciji post na Facebooku i da ga lajkujem. Ne znam zašto je to tako! Na istom je principu, neko napise nesto ili iskopira nečije i ti klikneš na favorite ili like.. Možda je to zato što me je prošlo interesovanje, ili jednostavno ne mogu da smislim u šta se pretvorilo. To je još jedna stvar, nisam više na fejsu koliko sam to ranije umela da budem. Više nema više časovnog ćaskanja, dal’ je to preko inboxa, wall-a ili u chatu, sada u tom pogledu više koristim skype.

A Twitter, od njega sam blago rečeno postala zavisna, i ne samo u tom smislu da kažem da pratim neke ljude koji možda imaju da kažu nešto pametno, već je tu proveravanje vesti, dolazak do nekih informacija koje mi nisu bile poznate, a i to da kad pitaš nekog nešto dobiješ odgovor odmah.

Mada, ima mnogo njih koji se ne slažu samnom i ostaju verni facebooku jer kako kažu tamo imaju prijatelje, a ja mislim da često ti prijatelji i ne znaju ko je ko. To je još nešto što mi stvara problem, zašto neko ima 1000 prijatelja kad ne zna, niti komunicira sa polovinom, a čak je i polovina velika reč u ovom slučaju.

I naravno, da ne zaboravimo pojedince, posebnu grupu ljudi koja se opire bilo kojoj od ovih mreža. Jeste da ih ima neverovatno malo, ali ima ih, probijaju se u većini koja trenutno zavisna nekom od ove dve mreže ili možda fura old style i de ide i na neku od starih mreža kao npr. My space.

Našla sam jednu anketu koja sprovedena u Web izdanje BUG časopisa i of 1198 glasova ispalo je da:

A pošto je tema favorite ili like, moja anketa sa mnogo manje glasova je:

Advertisements

Petak 13.

Standard

Uvek kada negde vidim ili mi neko spomene petak 13-i ja pomislim na čoveka sa belom maskom koji se sprema da ubije gomilu ljudi na neki odvratan način. To ili možda kako u osnovnoj nikad nisam imala ništa crveno kad se desilo da su se taj broj i dan potrefili zajedno.

NIkad ovaj datum nije imao neko preterano značenje za mene, uvek je to bilo jedan od sjajnih dana za gledanje horor filmova. Iako su mi često bili dosadni ti filmovi imali su tu neku svoju čar i ponekad bi prošlo kroz moj dvd.

Pošto u meni ima malo skeptizma i cela ta zbrka oko petka 13.  je  glupa, ali ima dosta njih koji veruju u celi taj mit o  petku 13.  Prva neka teorija o ovom mitu potiče negde iz Norveške gde su 12 bogova imali večeru, i na tu večeru je upao 13-i nepozvani gost, zao i pokvaren Loki. Koji je ubio boga veselja i tad je svetom zavladala tama, što je dovelo do toga da broj 13 smatra nesrećnim. Takođe, i iz hrišćanstva gde je 13 apostol izdao Isusa, koji je razapet u petak.

Danas postoji i strah ovog datuma koji se naziva paraskavedekatriafobija, najpoznatija osoba koja je patila od ovog straha je  američki predsednik Ruzvelt i koji nikad nije putovao na ovaj datum, ni nikad za stolom ne bi ugostio 13 gosta.

Ono što mi se čini jos udarenijim je da mnoge bolnice nemaju sobu sa brojem 13, neke zgrade ni taj sprat, a ni aerodromi nisu imuni pa katkad izostave Izlaz 13.

Ove godine je petak 13. bio već u januaru i biće još jednom u julu.

A sad, evo jedan pesma kako bi nam dan ulepšala!

Percepcija vremena

Standard

Koliko puta ste uhvatili sebe kako razmišljte o budućnosti, ili možda žalite za nekim prošlim danima kada ste bili srećni? Neka istraživanja kažu da su ljudi najsrećniji u sadašnjosti, i da nisu toliko fokusirani na prošle momente ili buduće. Vreme se menja, ljudi se menjaju, sve se menja i napreduje, što je po meni dobra stvar jer povratak u prošlost je samo vraćanje nekoliko koraka unazad. Naravno, ne kažem ja da ne valja prošlost jer tu ima mnogo lepih momenata, možda i nekih ružnih, ali sve u celini pomoću te prošlosti mi smo ono što jesmo. Dok je budućnost lepa za maštanje i naravno može biti vrlo inspirativna, ali koliko pomaže sada u sadašnosti?!

Nedavno sam videla jedan klip o ljudskoj percepciji vremena koji se mogao naći na engleskom, ali ga je Istok Pavlović preveo na srpski. To je predavanje jednog od najpoznatijih živih psihologa  Filipa Zimbarda koji se bavi psihologijom vremena.

Predavanje govori o vremenu i njegovoj ulozi u našem društvu. Napretku tehnologije i kako to utiče na mlade koji se u takvom okruženju razvijaju i razmišljaju, kako možda način držanja predavanja više nije toliko interesantan jer omladina koja je navikla da bude okružena tehnologijom gubi sat i po slušajući samo nekog dok priča. Takođe, govori o uticaju vremena na kulture, religije, i kako se sve od generacije do generacije menja.

Postoji još nekoliko ovakve prezentacije koje organizacija Cognitive Media uzima govore nekih poznatih govora i od njih pravi vizuelne poruke u realnom vremenu, a koji su veoma gledani na YouTubu.

Multitasking

Standard

Image

Noćna mora današnjice, ništa bez multitaskinga. Bilo ko od današnjih osoba koji rade, studiraju ili uopšte bave nekim poslom, susreli su se sa ovom pojavom multitaskinga, gde obavljamo više stvari odjednom i možda nam nekad to ne uspeva ali i dalje pokušavamo.

Obožavam mozgalice i one su moj jedini lek za glavobolju, ali sam pre neki dan naišla na nešto novo. Reč je o multitasking mozgalicama i mogu da se nađu svuda ne internetu.

Prvo što mi je privuklo pažnju je bilo na pantic.rs, gde ima jedna mozgalica koja deluje kao da nije mnogo komplikovana ali pokušajte jer izgled vara. A onda ima i ova, gde je stvarno multitasking u pitanju i sposobnost da se obavlja nekoliko stvari odjednom.

Copy-Paste

Standard

U današnje vreme je sve preterano, pogotovo u oblastima prostakluka, neukusa, vulgarnosti, brendiranje, ali i stvaranja nekih zvezda po novinama ili nekim kvazi-televizijama. Svuda možemo da vidimo takozvane VIP osobe kako se pljuju po društvenim mrežama, tuku iza zavesa nekog pozorišta, ili plaču kao da ih niko ne bi video a ovamo sve to javno rade, i to sve da bi neko na tome zaradio. A, što je najgore u svemu tome oni postaju model nekom detetu koji tek počinje da se probija kroz život.

Kada se danas prošetam gradom retko kad vidim neku unikatnost, nešto što će neku osobu odvojiti od ostalih. Sve je više i više osoba koji liče  jedno na drugo, bilo da je komad odeće u pitanju, obuća koju svi nose, ili frizura, sve se zasniva na istom, kao da je neko prešao u virtualni svet i odradio copy-paste.

A kada se to slučajno spomene nekom, onda nastaje pakao, jer u tom svom kopiranju, svako misli da je unikatan i jedinstven. Ono što ja ne shvatam je  kako to neko može da misli, zar se ne pogleda u ogledalo ali ono stvarno pogleda, a ne dvočasno korišćenje ogledala kao još jedan deo aksesoara.