U današnje vreme je sve preterano, pogotovo u oblastima prostakluka, neukusa, vulgarnosti, brendiranje, ali i stvaranja nekih zvezda po novinama ili nekim kvazi-televizijama. Svuda možemo da vidimo takozvane VIP osobe kako se pljuju po društvenim mrežama, tuku iza zavesa nekog pozorišta, ili plaču kao da ih niko ne bi video a ovamo sve to javno rade, i to sve da bi neko na tome zaradio. A, što je najgore u svemu tome oni postaju model nekom detetu koji tek počinje da se probija kroz život.
Kada se danas prošetam gradom retko kad vidim neku unikatnost, nešto što će neku osobu odvojiti od ostalih. Sve je više i više osoba koji liče jedno na drugo, bilo da je komad odeće u pitanju, obuća koju svi nose, ili frizura, sve se zasniva na istom, kao da je neko prešao u virtualni svet i odradio copy-paste.
A kada se to slučajno spomene nekom, onda nastaje pakao, jer u tom svom kopiranju, svako misli da je unikatan i jedinstven. Ono što ja ne shvatam je kako to neko može da misli, zar se ne pogleda u ogledalo ali ono stvarno pogleda, a ne dvočasno korišćenje ogledala kao još jedan deo aksesoara.
BlaBla 
100 % si u pravu!
Gledaju se u ogledalu…
Ali ne da vide, nego da čuju.
Znaš ono: Ogledalce, ogledalce, ko je…
I uvek dobiju isti odgovor – i sujeta im je podmirena.
Hhah, da da… 🙂
Svi obični smrtnici koji se oblačimo u šoping centrima i slično, osuđeni smo na uniformnost. Neko zato što to želi, neko zato što sebi ne može da priušti nešto drugo. U krajnjoj liniji, ne mogu svi biti maštoviti. Ne vidim problem u tome. Ima toliko polja na kojima možemo da ispoljimo originalnost, da ne bi bilo strašno ni kada bismo svi nosili isti model farmerki. Moda je veoma moćna industrija i teško je nadigrati je. Nekada su ljudi mogli biti originalni noseći “vijetnamke”, moda ih je usisala i pretvorila u mejnstrim – nose ih žene kad pođu na roditeljski sastanak. Isti slučaj je s portretom Čea na majici ili duksu. Ja bih savetovala ljudima da ne troše mnogo para na odeću, u pokušaju da budu originalni i da bilduju svoju jedinstvenost na svim drugim planovima.
Originalnost se po meni ne zasniva na novcu, sto bi i bilo tesko jer ga nemam.. A, inace, ovo je vise bilo na to da se previse danas omladine trude da kopiraju nase takozvane VIP osobe da mi svi izgledaju isto u tom pokusaju..
Ali slazem se sa tobom da ne treba da se originalnost ogranicava samo na odeci ili u tom smislu vec da treba da se posveti i drugim stvarima, jer svi mi znamo da nam originalnost fali u svakom pogledu..
Užas.. Na žalost, stvarno je tako…
Meni se cini da se opet ide iz krajnost. Cesto susrcem ljude koji upravo beze od ‘slicnosti’ pa idu u krajnost i ekstremizam kao resenje. Sto je po meni sulud nacin dokazivanja. Niti ja svetu mogu da dokazem da ne mislim kao svi i da je “masovnost” vrlo cesto losa pojava, ali korisna za “vladara” (masom se najlakse vlada), niti mogu tek tako da prihvatim sve sto mi se nudi… I onda imam osecaj da se zivot i ja mimoilazimo 🙂 Generalno gledano instant stvari su ubrzale zivot i postale neminovnost, pa se sve svodi na “instant” resenja.. Mali primer: Ako ne mozes da izgledas kao neko od “milion” ti se zadovolji “hljadarkom” (u sustini lici).. Vrlo brzo si postao kao “neko” a izgubio sebe ocas posla.. Ali sta mozemo ocekivati od ljudi koji vecinu dana provode na drustvenim mrezama, uvece po diskotekama, na casu spavaju, kroz zivot “kuliraju” i “bleje” .. Ne ocekujem mnogo zaista.
Da, tu si u pravu. I u svemu treba imati meru.