Fotožurnalizam i novi mediji

Standard

Starija žena ljubi vojnika koji sprečava nerede u Libiji. Zgrada koja se ruši u Japanu. Krvava tela u nekoj ratnoj zoni. Ovakve slike dospevaju do nas putem Twitter-a, Facebook-a, ili Tumblr-a, snimljene mobilnim telefonom ili nekom profesionalnim foto aparatom. Kako su društvene mreže počele masovno da se koriste, fotografije svetskih kriza su veoma brzo i lako isporučene na našim laptopovima. Društvene mreže služe čak i onim najzabačenijim mestima sveta da budu deo istorije.

U mestima kao što je Kosovo gde su novinari progonjeni, ili mesto velike nesreće kao što je bio Haiti gde se komunikacija redovno prekidala – društvene mreže su služile kao srestvo za posmatranje stvaranje političkih nereda ili stvaranja svetskog istorijskog momenta.  ”Što se tiče Twitter-a, veoma je koristan u smislu da dokaže smisao novinarske priče prema  potencijalnom razvoju situacije njegove trenutne vesti,” kaže Santjago Lion, direktor fotografije novinske agencije Associated Press.

Kako je kamera mobilnog telefona omogućila da svaki građanin postane potencijalni fotoreporter,još jedan par očiju na nekom mestu gde vladaju neredi može postati deo neke svetske medijske kuće. Na internetu može veome često da se nađu izveštaji slučajeva gde se pominju ljudi koji preuzimaju izveštavanje kad nema novinara u blizini, kao npr. @stefanzivkovic koji je izveštavao o situaciji na Kosovu. ”Sve informacije slao sam sa lica mesta. Kad su se začule prve sirene, otišao sam da vidim šta se dešava i to napisao na Tviteru. Video sam da to ljude interesuje, što me je iznenadilo, i nastavio sam to da radim.” Ali ponekad baš tu može da se nađe taj izazov ili bolje reće problem fotoreportera i pravi smisao priče može da se izgubi izmeđe retvitova i deljenja na Twitter-u.

Društvene mreže su dali  fotoreporterima lakšu podelu fotografije koja može da kaže hiljadu i jednu reč. Trik je fotoreportera je da pronađe onu pravu reč.

Španski fotograf Samuel Aranda autor je najbolje novinske fotografije u 2011. godini. “Mi verovatno nikada nećemo saznati ko je ova žena koja grli ranjenog rođaka, ali njih dvoje zajedno postaju živa slika hrabrosti običnih ljudi koji su pomogli u stvaranju važnog poglavlja u istoriji Bliskog istoka”, naveo je on.

Pogledajte ovde neke od najznačajnih fotografija koje su uticale na svet novinarstva.

10 thoughts on “Fotožurnalizam i novi mediji

  1. Samo, znaš… Da su SAD u tom trenutku imale preče interese u nekom drugom delu sveta, npr, da su se zanimale populacijom kengura u Australiji, ubedjen sam da bi pobedio autor koji je sa njima skakao po južnoj hemisferi… Ovako, ovo je bilo idealno za pobedu: jaka žena ”okovana” feredžom spašava ogoljenog, jadnog, mršavog i nemoćnog muškarca… Simbolika, idila, itd itd…
    Meni je tvoj tekst skroz OK, gotovo se u potpunosti slažemo… Svi smo postali fotoreporteri, što znači da je sve na svetu postalo potencijalna vest… Kraj tvog teksta zapravo pokazuje da je sve to besmisleno, jer ”neko tamo” opet diriguje koja to fotka može biti pobednička…
    Da rezimiram… Bavio sam se novinarstvom… (Dobitnik sam neke medjunarodne nagrade u vezi sa tim, ako će to ”pojačati” ono što imam da kažem…) Ni dan danas, kada je prošlo nekoliko godina od kada se time više ne bavim, ja ne fotografišem nameštene scene… Prvo što su nam govorili na kursevima koje sam pohadjao, bilo je da ”fotka za novine” mora biti trenutak istrgnut iz života, spontan, nenamešten…
    A ova fotka koja je proglašena za ”najbolju novinsku u 2011”… Izvini, Keyhey, to nema veze sa tobom, ima sa onima koji su TO izabrali za najbolju NOVINSKU fotografiju… Dakle, tom vrstom fotografije bavio se i Djenka u ”Maratoncima”…
    To je tako providno nameštena scena, da je to smešno…

    • Pa jeste, mislim zar se ne svodi na kraju sve na tu istu caku..
      Ovaj fotograf je ja mislim već tri puta pobedjivao, i neće oni sad da daju pobedničku nagradu nekom početniku koji je tek upao u taj posao.
      Na ovom linku za fotografije NY Times-a ima i neke koje se pojave kao klasika fotožurnalizma, gde se vidi fa fotografija priča svoju jedinstvenu priču.

  2. Ja imam sve veći problem u odnosu na te fotografije iz žiže zbivanja, što obično podrazumeva beleženje neke ljudske tragedije. Preplavljeni smo njima, iz svih medija. I sve više mi to liči na gladijatorske bitke. dajmo ljudima tudje krvi i nesreće da se uvere kako im je dobro i da ne traže bolje, a slika sveta se svodi sve više na skup milijardi tuga😦 . Juče čitam članak o vrsti turizma koja počinej da se razmahuje u svetu: posete bedi. Organizovani obilasci nesreća, što bednije to bolje. Sve smo bliži hijenama. I beše čovek jedini koji ubija iz zabave, zar ne?😦 . Novinarstvo se pretvorilo u nemilosrdan lov na senzaciju koji ne zna za granice, ne poštuje ništa: ni ljubav, ni smrt, ni očaj, pravo na privatnost, ne preza ni pred čim. Što dramatičnije, to bolje😦 .

    • Da, ima ponekad preterivanja i kod nas a i u svetskim medijima, ali da li bi neko kupovao novine, čitao vesti, gledao dnevnik kada bi tamo bile samo dobre i lepo uređene informacije koje nikog ne bi začudile, uvredile, iznenadile..? Nažalost, taj senzacionalizam ljudi traže, i ovo se ne odnosi na tebe ali ima ljudi koji se svaki dan žale na kvalitet nekih vesti, snimka koji se pojavljaju bilo da je to u dnevniku, dnevnoj štampi ali i dalje kupuju i gledaju te emisije.

      • Jasno je meni da ljudi to traže i da je to glavna pokretačka snaga takvog trenda. Kao u stara vremena kad su ljudi išli da gledaju borbe galdijatora, javna vešanja, odsecanja glava. Plaši me taj krvolok u nama. Iskrena da budem, nekad se pitam što ne odjavim TV, jer teško nalazim išta što je gledivo, s nekom lepom porukom, da nije bazirano na surovosti, ljudskoj nesreći itd. Ostadoše programi o kulinarstvu, Spectrum Home za one koji vole da oplemenjuju svoje najbliže okruženje i par programa o prirodi i putovanjima.
        Samo em cela priča podseća na stalni lov. Vrlo surov. Paparaci koji nesrću beskrupulozno na svaku mrvu privatnosti poznatih, poznati i slavni koji grčevito pokušavaju da sačuvaju bar po neku suzu i smeh samo za sebe i svoje najbliže. I sve to zbog željne publike koja balavi nad pikanterijama. Stvarno smo jadni, mi kompletno, ljudski rod.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s