Biti profesionalan ili biti čovek?

Standard

Fotografija čoveka koja je uslikana nekoliko trenutaka pre nego ga je pregazio voz  i  objavljena na naslovnoj stranici tabloida “Njujork post” sa senzacionalističkim naslovom ”DOOMED” je otpočela etičku debatu. Naime, ovu fotografiju je slikao fotoreporter tabloida ”Posta” Umar Abasi koji se slučajno našao na stanici. Prema njegovoj izjavi, on je bio suviše daleko i blicom fotoaparata je pokušao da signalira mašinovođi kako bi zakočio ne vodeći brigu šta fotoaparat slika.

Ova etička debata i dalje kruži svetom, i većina osuđuje fotoreportera. Kod mene je malo drugačije. Prvi put kad sam pročitala vest, moja prva pomisao je bila: ”Što je slikao, što mu nije pomogao?” A, onda sam pogledala šta su i drugi pisali o tome i videla da je tamo bilo još nekoliko ljudi i niko nije bio dovoljno hrabar ili blizu da ga povuče. Moj problem sa celom ovom pričom je sama fotografija koja je našla mesto na naslovnoj strani, onda neke od reči koje je novinar upotrebio u pisanju teksta, npr. “crushed him like a rag doll”. Iako je ovo bila izjava Abasija, neprimereno je objaviti tako nešto iako je tabloid u pitanju.

Znači, treba li osuditi uopšte fotoreportera? Da li on sa svojom eskluzivom trebao da ćuti i obriše slike, ili je dobro uradio što je to predao redakciji koja ju je objavila? Da li bi i vi uradili isto ili bi pomogli?

Ovde možete da vidite svađu žrtve i čoveka koji ga gurnuo, koji je sad uhapšen. Snimak koji je za javnost pustila policija Njujorka.

Onda gostovanje fotoreportera Abasija u emisiji ”Today show”. On ovde brani svoj postupak.

9 thoughts on “Biti profesionalan ili biti čovek?

  1. To je večita etička debata. Mene su učili da su ljudi UVEK na prvom mestu, a profesija na drugom.
    Da parafraziram Negoslavu – u dobrog novinara rasteš🙂

  2. Po meni, ovde ne bi trebalo da postoji debata. Može li da postoji deo intime, nas “malih” ljudi, koji neće biti dostupan široj javnosti? Nešto poput trenutka umiranja, pa makar i na javnom mestu?
    Odrasla sam uz dva novinara u kući. I ponosna sam na njih jer se ne bave senzacionalističkim nego istraživačkim novinarstvom. Tvoj tekst je upravo takav: neutralno iznosiš činjenice, po stavljaš pitanja, aktiviraš čitače.. Baš lepo🙂

  3. Pre nekoliko meseci sam gledao dnevnik, na jednoj od Beogradskih tv stanica. Vest je bila, da je neki los momak upucan. U tom momentu kamerman snima upucanog, (jos uvek nepokrivenog) snima prostrelnu ranu, samo sto ne udje u nju. Sta o tome reci?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s