“Rumour has it”

Standard

Čuli ste sočan trač od prijateljice, koja je čula od druge prijateljice, a ona je čula od komšike koja živi kod raskrsnice i prenosi taj trač koji je čula od svoje komšike. Tako to ide. Od davnina tračevi se prenosili od sela do sela, pa od grada do grada i sad može da bude pa i čitav kontinent između dve osobe a da i one čuju isti trač. Tu je dovoljna samo jedna reč: Twitter. On je dovoljan i čak i više nego dovoljan da čujemo sve tračeve koje nam trebaju pa i one koje nam ne trebaju.

Veoma je tanka ta linija između spletkarenja i ogovaranja. Iako je spletkarenje ustvari smišnjeno pokretanje nekog trača, taj trač obično ima svoj cilj da se nekome naudi, a ogovaranje je spontanija delatnost, ipak se svode na jedno

Oscar Wilde je govorio: ‘‘Samo je jedna stvar gora od ogovaranja –  ne biti ogovaran.” Možda je to bilo dobro za njega i ove naše estradne pevaljke i pevače, ali nije prijatno ogovarati, niti biti ogovaran. Znam da to svako danas radi, a ko kaže da ne radi onaj sam sebe zavarava. I gde je ta granica koju odredimo da je neki trač ‘dobre volje’ ili samo zlokobno pričanje nekom iza leđa. Jer meni je to najgore, bolje mi je da mi neko kaže istinu u lice nego da me izda čim okrenem leđa.

Veoma često se kaže da ogovaranje ne povređuje, već služi kao animacija kako bi npr, brže završilo neki dosadan dan, dan kad nemamo neke druge obaveze sem toga da zasednemo sa prijateljicom, popijemo kafu i tračarimo.

U današnjim medijima ima sve više tračeva, sve se više pojavljuju tabloidni časopisi. A tabloidi su leglo tračeva. S’ kim se Jelena Karleuša svađala ove nedelje, šta je Nataša Bekvalac uradila, i ostale nebulaznosti koje su na naslovnim stranama svih naših tabloida su jedno gubljenje vremena.

Jednom sam jednu drugaricu pitala zašto čita tabloide i  šta uopšte nalazi interesatno u njima, ona mi je odgovorila, to mi je način da ispraznim glavu od svih ozbljnih i zabrinavajućih misli koje kolutaju kroz moj mozak.

Internet tračarenje prestavlja jednu novu vrstu širenja tračeva. Veoma je lako otići i napraviti neki sajt gde reći ”istinu” o nečemu. Mada, sa društvenim mrežama, sajt nije ni potreban. Dovoljno je otići na Facebook ili Twitter, pa saznati sve što nam treba. Facebook je nekako intimniji i tu je najčešće tračarenje onakvo kako shodi kao kad se nađemo sa drugaricom na kafu, dok je na Twiteru to malo drugačije jer je najčešće o nekim poznatijim osobama, bilo to da je sa estrade ili neke druge delatnosti.

A evo jedan zanimljiv klip, gde govori Matthew Nisbet profesor komunikologije, o tome zašto se internet tračevi šire toliko brzo.

Advertisements

Twitter

Standard

Neverovatno mi je da u današnje vreme neko ne zna šta je Twitter i kako se koristi. Drugačiji je od ostalih društvenih mreža zbog nekoliko razloga. Na Twitter-u postoji opcija za status od 140 slova, gde treba da iskažete svoje mišljenje. Pored toga postoji i deo za privatne poruke koje ne želite da podelite sa svetom.

Ako ste prvi put na Twitter-u onda možete da birate koga ćete da pratite. Da li će to da bude neki prijatelj, neko od poznatijih ljudi iz Srbije ili sveta, ali možete i pronaći neke od uticajnih tviteraša koji su stručni iz ove ili one oblasti. Tvitovanje se može u početku smatrati dosadnim, znam mnoge koji su zbog tog prvog utiska odustali od Twitter-a. Dok postoje oni koji su postali zavisni od te mreže, kao ljubav na prvi pogled.

Evo nekoliko saveta za neki početak, pa može i za malo iskusnije tviteraše:

Budite angažovani. Nemojte samo da objavljujete izreke i čuvene misli jer tako ne koristite pun potencijal Twitter-a, posvetite svoj tvit nekom i spomenite ga, a možete i da odgovarate na tuđe tvitove. Time možete da budete nagrađeni kojim novim pratiocem.

Retweet, retvitujte. Mnogi ne shvataju koliko je važan retvit, on pokazuje vaša interesovanja, slaganja ili neslaganja sa nekim ili nečim. Plus to što s’ time dobijate priliku da i vas neko retvituje i uvuče vas u svet Twitter-a.

Ako hoćete da postignete neki cilj na Twitter-u, kao što je npr. promocija svoj biznisa ili neke akcije, morate da imate pratioce koji će vas podržati. Kako biste to postigli, morate često da dajete korisne informacije, linkove, savete, pa čak i neke konekcije.

Možda je za sve ovo bude potrebno neko vreme i truda, pa i strpljenja, ali se na kraju može ostvariti cilj.

Evo jedna zanimljiva infografika koja pokazuje 4 koraka o razumevanju Twittera.

Twitter elita

Standard

Šta je to biti elita na Twitteru? Šta znači biti uticajan na Twitteru?

Kada bismo definisali pojam biti uticajan, možemo reći da je to osoba koja ima da natera na akciju, promeni nečije mišljenje, stavove, itd.

Često se na Twitteru može videti neki organizovani tweetup, gde se reklamira neki brend, ili  podrška nekoj radionici seminaru. Njihovo prisustvo radionici i seminaru je najčešće otpračeno twitom na svaki drugi minut. A kada je neki livestram, onda nema potrebe da se traži link ili borba za konekciju, dovoljno je samo da se zaprati neko i dobijate potpinu atmosferu nekog događaja.

U toku ovih izbora bilo je dosta možda plaćenog PR-a, a možda je to samo bilo podržavanje svoje političke opcije. Sa druge strane, ima dosta njih koji su oštro kritikovali političare bez obzira koja je bila njihova finkcija.

Postoji nekoliko alata i web stranica gde se može proceniti uticaj na Twiteru, bilo da je kod nas u Srbiji ili van naše države.

TwitterGrager.com
WeFollow.com
 


Klout se koncentriše na aktivnost pojedinačnih korisnika i na osnovu toga računaju raznorodne vrste uticaja.

Ove liste nisu konačne, uvek dolaze neki novi korisnici i neki odlaze.

Favorite ili like

Standard

Koristim Facebook duže nego Twitter i primetila sam da mi je mnogo lakše, ili bolje reći lepše da kliknem na favorite nego na neciji post na Facebooku i da ga lajkujem. Ne znam zašto je to tako! Na istom je principu, neko napise nesto ili iskopira nečije i ti klikneš na favorite ili like.. Možda je to zato što me je prošlo interesovanje, ili jednostavno ne mogu da smislim u šta se pretvorilo. To je još jedna stvar, nisam više na fejsu koliko sam to ranije umela da budem. Više nema više časovnog ćaskanja, dal’ je to preko inboxa, wall-a ili u chatu, sada u tom pogledu više koristim skype.

A Twitter, od njega sam blago rečeno postala zavisna, i ne samo u tom smislu da kažem da pratim neke ljude koji možda imaju da kažu nešto pametno, već je tu proveravanje vesti, dolazak do nekih informacija koje mi nisu bile poznate, a i to da kad pitaš nekog nešto dobiješ odgovor odmah.

Mada, ima mnogo njih koji se ne slažu samnom i ostaju verni facebooku jer kako kažu tamo imaju prijatelje, a ja mislim da često ti prijatelji i ne znaju ko je ko. To je još nešto što mi stvara problem, zašto neko ima 1000 prijatelja kad ne zna, niti komunicira sa polovinom, a čak je i polovina velika reč u ovom slučaju.

I naravno, da ne zaboravimo pojedince, posebnu grupu ljudi koja se opire bilo kojoj od ovih mreža. Jeste da ih ima neverovatno malo, ali ima ih, probijaju se u većini koja trenutno zavisna nekom od ove dve mreže ili možda fura old style i de ide i na neku od starih mreža kao npr. My space.

Našla sam jednu anketu koja sprovedena u Web izdanje BUG časopisa i of 1198 glasova ispalo je da:

A pošto je tema favorite ili like, moja anketa sa mnogo manje glasova je: