Da li je samo 14. februar dan za ljubav?
Ovaj dan simboliše ljubav za mnoge, ali ljubav treba da bude važna svakog dana, a ne samo 14. februara.
Volim romantiku koliko i svaka osoba koja je nekad bila zaljubljena, i kažu da je ljubav kao bašta puna cveća koje morati uvek paziti. Ne zalevati samo jednom mesečno i održavati jednom godišnje, potrebna mu je briga ili će inače vremenom tako samo po sebi uvenuti.
Napetost kupovine savršenog poklona juri svakog ko je u paru, ali zašto bi? Zar je zaista važno da li će danas neko dobiti skupocen poklon od voljene osobe ili samo jedan običan cvet, ili ono što je meni mislim najvažnije prisustvo te voljene osobe u svom životu. I na kraju krajeva, mora li da ovaj 14. februar bude samo dan za zaljubljene? Postoje i druge ljubavi koje se ne tiču parova, kao ljubav prema roditeljima, bratu, sestri, najboljem drugu, drugarici, kućnom ljubimcu 
, itd.. Kada razmislim, tokom dana zaljubljenih u mom životu jedini koga stvarno pamtim je kada je školski drug kupio čokoladu za mene i ostale devojke iz odeljenja. To je bilo tako jednostavno, nije značilo ništa, a ujedno značilo je tako mnogo. Nije da ostali dani zaljubljenih nisu bili važni, ali jednostavno je u meni sve bilo prema ovom današnjem naslovu.
Nemojte me shvatiti pogrešno, lepo je dati nekome cveće 14. februara, ali je još bolje i divnije ako i volite i darujete im i ostalih 364. dana.
“There is never a time or place for true love. It happens accidentally, in a heartbeat, in a single flashing, throbbing moment.” Sarah Dessen
Svakodnevna inspiracija
Moj novi blog Svakodnevna inspiracija.
Pošto ja obično počnem dan nekim inspirativnim momentom koji će mi na neki način definisati dan, otvorila sam još jedan blog gde ću svakog dana objavljivati inspirativne momente. Svakodnevno će biti postavljene stvari koje mene inspirišu i koje smatram kreativnim.
Nema ništa bolje od toga kada dan počne sa osmehom i nadom, i nadam se da fotografije, muzika, ili klipovi da postignu baš to.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
Novogodišnji rezime
Kako je objavljeno da Galija neće da bude u Nišu, moje novogodišnje raspoloženje je naglo spalo. Odustala sam od neke posebne proslave i uputila se kući da pri ubeđenjem prijatelja proslavim uz prijatelje iz rodnog kraja u kućnoj atmosferi i nekoj proslavi na trgu. Pričalo se da će na trgu biti Dejan Petrović i Big Band, što sam nešto ravnodušno očekivala.
Skupili smo se kod mene i kao prvo, nema bolje proslave od kućne atmosfere i proslave sa najbližim prijateljima. Raspoloženje je počelo da se uveliko povećava i ostao nam je odlazak na trg što mi je i dalje izazivalo ravnodušnost. Stigli smo i počelo je kao što sam i očekivala sa kolcetom gomile ljudi. Na moje iznenađenje, posle kolceta bend i trubači su počeli da sviraju i stare rock hitove uz zvukove trubača, kao i neke strane hitove, sve dok na kraju nisu me potpuno osvojili sa Adele i Rolling in the Deep. Sledilo je ovome i gomila igranja i skakanja uz trube, električnu gitaru i bubnjeve.
Tako da moja pouka iz svega ovoga je da prema ništa ne treba imati predrasude i da se sve treba iskusiti.
Ovo je jedan mali deo svega, vatromet i momenti posle čestitanja Nove godine.
Happy New Year!!
Svim čitaocima i ljudima koji su uz mene, od srca
Novogodišnje rezolucije
Još jedan dan pa ćemo opet da poželimo nešto za sledeću godinu, donesemo rezoluciju prema kojoj ćemo da oblikujemo narednu godinu. Ili barem prvih nedelju, ili mesec dana u sledećoj godini. Godinom za godinom slične novogodišnje rezolucije se nižu. Koliko puta često se poželi više novca, bolje zdravlja, ili skidanje viška kilograma?
Ovo je takođe doba novogodišnjih čestitki i novogodišnjih želja. Delimo te poruke sa u vidu porodičnih slika pismom ili mejlom, preko telefona, ili u neobaveznom razmenjivanju ljubaznosti sa strancima. Srećna Nova godina! Želimo vam sve najbolje i najlepše u Novog godini! Lista pozdrava i želja se nastavlja u beskraj. Ponekad, ove fraze koje su nastale u svakogodišnjim razmenama i tradiciji koje automatski izgovorimo, ponekad kao da samo skliznu sa jezika bez nekog posebnog razmišljanja.
Novogodišnje rezolucije. Novogodišnje želje. Da li primećujete ono što i ja primećujem ovde? Postoji samo malo razlike između onog što želimo i onoga želimo da postignemo kroz našu rezoluciju.
Neki ljudi za svoju rezoluciju odluče da požele mir u svetu kroz njihove godišnje ciljeve. Ciljevi kao mir i sreća u svetu često ostanu nešto što preostaje da se reši samo od sebe, ili možda nekim magičnim putem. Da, istorija se ponavlja. Mir ostaje nemoguć. U našoj zemlji, inostranstvu, nasilje i nemiri sve više buktaju. Gde idem sa ovime?
Ako neka osoba ima moć da izazove ogromnu štetu kao što smo mogli da vidimo u svim ovim skorašnjim dešavanjima u svetu i kod nas, da li ne postoji neka osoba koja ima moć da učini ogromno dobro? U stvari, zar nemamo svi tu moć? Ako jedna osoba može da preuzme odgovornost da uništi život, zar ne mogu neki od nas da preuzmu odgovornost da uzdižu život.
Zamislite samo šta biste mogli da uradite kad bi se stvarrno posvetili tome. Kakva nam je volja kada ne možemo da postignemo ono što poželimo? Nije dovoljno da samo poželimo da se to desi, nego moramo i da se malo potrudimo kako bi se to ostvarilo. Nije bitno koliko malo, svi mi imamo moć da učinimo neku promenu. Kao što je Ryunosuke Satoro rekao: ”Posebno, mi smo samo jedna kap u okeanu. Zajedno, mi smo okean”.
Ove godine, i sve naredne koje su pred nama: Odlučite da promenite svet. Ako se ne odlučimo da ga promenimo na bolje, sigurno postoji neko među nama ko će ga promeniti na gore.
